U narednih sedam dana fakulteti treba da nam dostave informacije o tome kolika je prolaznost i uspešnost studenata u junu ove godine. Po načelima Bolonjske deklaracije ona bi trebalo da bude 80 odsto, a prema istraživanjima s početka 2008. bila je svega 23 odsto. To je najbolji dokaz nesprovođenja Bolonjske deklaracije – kaže za „Blic nedelje“ Nemanja Petrović, student koji je pre nekoliko dana izglasan za predsednika novoosnovane Konferencije studenata SKONUS.
Zbog čega je prolaznost i uspešnost studenata na tako niskom nivou i ko je odgovoran za to? - Na nekim fakultetima imamo slučaj da je na pojedinim predmetima ta prolaznost ispod 10 odsto. Zaključak iz toga sledi da takav profesor ne zna da prenese studentima osnovno znanje koje student posle treba da mu vrati na ispitu. Istina, Bolonja je ovde došla odjednom, niko nije bio spreman za nju, i nije ni čudo što profesori nisu upoznati sa principima deklaracije. Ne znaju šta i kako treba da rade. Studenti se trude, bar studenti predstavnici, koji su prošli razne instruktaže i seminare o Bolonji, ali se pitam zašto to ne postoji i za profesore. Oni su dužni da, po pravilniku o predavanju i polaganju ispita, svakog prvog oktobra izađu pred studente i da kažu kakav je plan za tu godinu. Ispitni rokovi, takođe, moraju jasno da budu definisani. To gotovo nigde ne funkcioniše i za to niko ne odgovara.
Kada i sam rektor BU Branko Kovačević kaže da nastavni program nije dovoljno reformisan, kako i da očekujemo da će se Bolonjska deklaracija u potpunosti primenjivati do 2011. godine? - To je veliki problem. Zato smo mi, studenti, tražili da, kad su već u dokumentaciji za akreditaciju napisali da su studijski programi reformisani, to i poštuju. Tražili smo da se oformi komisija koja će pratiti kako se sprovode akreditovani studijski programi, jer je činjenica da se ne sprovode onako kako je navedeno u akreditaciji. Pitanje je samo da li će komisija imati toliku snagu i moć da ide na svaki fakultet i proverava funkcionisanje Bolonje.
Kakav je kvalitet nastave na fakultetima i da li studenti uče isto kao i pre desetak godina, bez obzira na Bolonju? - Kada je Bolonja počela da se primenjuje 2007, mnogi su očekivali da će se sve naglo i odjednom promeniti, ali, suština je da se sve veoma sporo odvija, i da se Bolonja veoma loše primenjuje. Najveći problem je što studentski programi nisu redukovani. Profesori samo zbog procesa akreditacije napišu da su smanjili nastavni program i da su ga prilagodili, ali kada dođe do ispita oni bukvalno ispituju isto kao i pre. Kao da Bolonjska deklaracija ne postoji. Naravno ima profesora koji su shvatili pravi smisao Bolonja i kojima to više odgovara, ali to su izuzeci. Većina je onih koji uopšte ne žele da se menjaju. Problem je što Univerzitet nije integrisan, fakulteti imaju apsolutnu autonomiju i dolazimo do situacije da su redovni profesori apsolutno zaštićeni.
Za početak oktobra najavljeni su novi studentski protesti? - Istina je da je zakazan protest za oktobar, ali, kada dobijemo konačne spiskove o prolaznosti, moći ćemo da kažemo da li su u pravu i da ih podržimo. Opet je sve to u vezi sa prolaznošću studenata. Ukoliko je ona ove godine veća, srazmerno povećanom broju bodova za upis naredne godine, onda protest nema osnova, jer se krši zakon. U suprotnom, morao bi da se menja zakon, a to bi opet značilo da stvari ne funkcionišu kako treba, odnosno Bolonja.
Zašto je razmena studenata na nisk
om nivou i svega 600 od 90.000 studenata BU ode u inostranstvo? - Država na ovaj način pokazuje da ne daje dovoljno akcenta na visoko obrazovane kadrove i time ćemo se ubuduće više baviti. Naime, ukoliko država obezbedi i kaže da će primiti dve do tri hiljade stranih studenata, da će im pomoći i dati im stipendije, to automatski znači da će isto toliko i naših najboljih studenata imati istu priliku. U ovom trenutku jasno je da u Srbiji ne postoji dovoljno razumevanja za visoko obrazovane kadrove.
Koliko je bitno formiranje Studenske konferencije? - Veoma je bitno jer ćemo tako objedinjeni lakše rešiti problem izjednačavanja master diploma i diploma onih studenata koji su fakultet završili po starom nastavnom programu. Očigledno je da fakulteti ne poštuju autentičnost tumačenja Zakona o visokom obrazovanju, koji je Skupština usvojila, već krše zakon. Zatražićemo da se to u izmenama i dopunama zakona uvrsti, jer su svuda u Evropi, pa i u Sloveniji i Hrvatskoj ove diplome izjednačene. Ne tražimo fizičku zamenu diploma, već jednaka pava na tržištu rada.
Ciljevi Koji su ciljevi i za šta će se SKONUS zalagati? - Naš cilj je da se bavimo globalnim pitanjima svih fakulteta u Srbiji, ne samo onih na BU. To su visoke školarine, stanje i život u studentskim domovima, studentski krediti… Takođe ćemo pokušati da se više pozabavimo odlivom mozgova i pokušaćemo da ukažemo na to da se studenti ovde kad završe fakultet ne osećaju beznadežno i ne znaju hoće li sutra naći posao. To ćemo uspeti ukoliko se konačno donese nacionalna strategija za mlade.
Mon Sep 28, 2009 5:07 am
